Изаберите подметач за славски поклон
19. Decembar
Sveti Nikola (Nikoljdan)
Sveti Nikola je živeo u 4. veku u Miri (današnja Turska) kao arhiepiskop koji je bio poznat po svojoj velikodušnosti prema siromašnima. Legenda kaže da je tajno davao zlatnike kroz prozor siromašnih porodica, što ga čini zaštitnikom dece i darivanja. Njegova slava se smatra jednom od najomiljenijih u srpskom narodu.
Slavski običaji: Nikoljdan se slavi sa pečenim prasećem, koračem i slavskim kolačem. Ova slava donosi blagoslove za celu porodicu i smatra se da Sveti Nikola čuva decu.
"Poklonite podmetač koji će svakim korišćenjem podsetiti na blagoslove Svetog Nikole"
27. Oktobar
Sveta Petka
Sveta Petka je živela u 11. veku u Epivatu (Bugarska) kao asketkinja koja je svoj život posvetila molitvi i postu. Poznata je kao zaštitnica zdravlja, posebno ženskih bolesti, i mnogi vernici je prizivaju u teškim trenucima. Njena moći se povezuju sa isceljenjem i duhovnom snagom.
Slavski običaji: Petkovdan se tradicionalno slavi posnim jelima, ribom i slavskim kolačem bez jaja. Žene posebno poštuju ovu slavu jer je Sveta Petka njihova zaštitnica.
"Svaki gutljaj sa ovim podmetačem donosi blagoslov Svete Petke u vaš dom"
20. Januar
Sveti Jovan Krstitelj (Jovanjdan)
Sveti Jovan Krstitelj je živeo u 1. veku na području Palestine i bio je prethodnik Isusa Hrista. Krstio je ljude u reci Jordan, uključujući i Isusa, što mu je donelo titulu Krstitelja. Smatra se najvećim među svim svetiteljima rođenim od žene.
Slavski običaji: Jovanjdan se slavi sa posebnim obredima krštenja, а tradicionalna jela uključuju pečeno jagnje i slavski kolač. Ova slava simbolizuje čišćenje i novi početak.
"Neka svaki trenutak uz ovaj podmetač bude blagoslovljen kao vode Jordana"
Јавите својима добру вест
31. Oktobar
Sveti Luka
Sveti Luka je živeo u 1. veku kao lekar i jevanđelista, pratilac apostola Pavla na misionarskim putovanjima. Napisao je Jevanđelje po Luki i Dela apostolska, čineći ga jedinim nejevrejskim piscem Novog zaveta. Smatra se zaštitnikom lekara i umetnika jer je prvi naslikao ikonu Bogorodice.
Slavski običaji: Lukinjdan se slavi sa tradicionalnim jesenjim jelima, rakijom od dunja i slavskim kolačem. Lekari i umetnici posebno poštuju ovog svetca.
"Neka snaga kreposti Svetog Luke bude sa vama uz svaki dodir ovog podmetača"
8. Novembar
Sveti Dimitrije (Mitrovdan)
Sveti Dimitrije je živeo u 4. veku u Solunu kao rimski prokurator koji je tajno propovedao hrišćanstvo. Stradao je za veru po naredbi cara Maksimilijana, a iz njegove grobnice je izviralo mirisno ulje koja je lečilo bolesnike. Poznat je kao veliki mučenik i zaštitnik Soluna.
Slavski običaji: Mitrovdan označava završetak jesenjih radova i pripremu za zimu. Slavi se sa pečenom guskom, mladim vinom i slavskim kolačem.
"Snaga velikog mučenika Dimitrije nek blagosilja svaki trenutak u vašem domu"
9. Januar
Sveti Stefan Prvomučenik (Stevan)
Sveti Stefan je živeo u 1. veku u Jerusalimu kao jedan od prvih đakona hrišćanske crkve. Bio je prvi hrišćanski mučenik koji je kamenovanjem stradao za veru, moleći Boga da oprosti svojim progonlјima. Njegova žrtva je inspiracija za sve koji trpe za pravdu i istinu.
Slavski običaji: Stevanjdan se slavi sа pečenim prasetom, kuvano pecivo i slavski kolač. Ova slava simbolizuje žrtvu i postojanost u veri.
"Hrabrost Svetog Stefana neka vas inspiriše svakodnevno uz ovaj poseban podmetač"
8. Maj
Sveti Marko Jevanđelista
Sveti Marko je živeo u 1. veku kao učenik apostola Petra i autor najkraćeg Jevanđelja. Osnovao je hrišćansku zajednicu u Aleksandriji gde je postao prvi episkop, a kasnije je stradao kao mučenik. Simbol mu je lav jer je njegovo Jevanđelje počinje pričom o Jovanu Krstitelju koji "viče u pustinji".
Slavski običaji: Markovdan se slavi prolećnim jelima, mladim sirom i prvim plodovima zemlje. Pisci i učitelji posebno poštuju ovog svetca.
"Mudrost Svetog Marka neka osvetli svaki dan kroz ovaj inspirativni podmetač"
14. Januar
Sveti Vasilije Veliki (Vasiljdan)
Sveti Vasilije je živeo u 4. veku u Kapadokiji kao arhiepiskop Cezareje i jedan od tri Svetitelja Vaseljenske. Bio je veliki bogoslov, reformator monastizma i zaštitnik siromašnih. Njegova liturgija se služi deset puta godišnje, а Nova godina se slavi kao Vasiljeva godina.
Slavski običaji: Vasiljdan se slavi kao srpska Nova godina са česnicom u kojoj se nalazi para za sreću. Tradicionalna jela su pečeno prase i slavski kolač.
"Blagoslovi Svetog Vasilija neka donose sreću u svaki dan sa ovim podmetačem"
Pokretna Slava
Sveta Trojica (Trojičindan)
Sveta Trojica predstavlja jedinstvo Oca, Sina i Svetog Duha u hrišćanskoj dogmi. Ova slava se slavi 50 dana posle Uskrsa и označava dolazak Svetog Duha na apostole. Trojičindan simbolizuje potpunost Božje ljubavi i jedinstvo u različitosti.
Slavski običaji: Trojičindan se slavi sa zelenim granчеcima, crvenim jajima і slavskim kolačem. Domovi se krašaju zelenilom koje simbolizuje život і obnovu.
"Jedinstvo Svete Trojice neka blagosiljaju harmoniju u vašem domu uz ovaj podmetač"